Зовем се Емилија Ракочевић, завршила сам Филозофски факултет, група Физика. Предајем у две основне школе; једна је у прелепом планинском Заплању, а друга се налази у испод Малог Јастрепца, у пребогатом Добричу. Предајем физику у ОШ "Јастребачки партизани"из Мерошине, а информатику у ОШ "Витко и Света" са седиштем у Гаџином Хану.
Највише волим да користим групни начин рада због позитивних утицаја наставе на процесе социјализације и формирање колектива, зато што је очигледно да ће у будућности највише те вештине бити потребне при запошљавању. То се и предвиђа у организационим облицима за лиценцирање наставника : „Учење у групама је социјални облик који у великом степену унапређује ученике за самостално учење. На тај начин он одговара захтеву да се у настави обезбеди организационо јединство активног усвајања знања и оптимално развијање способности. Овај облик, више од фронталног, обезбеђује уважавање диференцираних захтева према ученицима и пружа већу могућност за кооперацију, узајамну помоћ и контролу.”
Трудим се да користим савремене образовне технологије, јер употреба ових медија ствара разноврснија, динамичнија, комплекснија знања која су ближа савременим потребама и захтевима. Самим тим, сем рационализације, увођење савремене образовне технологије значајно доприноси и индивидуализацији образовања. Различите технике омогућавају индивидуални рад и напредовање, као и различите прилазе и темпо у раду појединаца. То је управо оно што чини суштину индивидуализације у образовању.
Слажем се са ставом Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да тек у интеракцији између наставника, као организатора дидактичког процеса, и ученика долази до одређених резултата, који се не односе само на ниво наставе, већ и на формирање односа према дидактичком процесу и стицању знања, као и развијања мотивације и ставова уццника у заједничком раду. Ти међусобни односи имају као крајњи циљ стварање промена код ученика у различитим доменима. Промене се састоје у стицању продубљених знања, спретности и вештина, и развијању критичког и стваралачког односа према ономе што се учи, у формирању ставова који подстичу развијање кооперације у раду ученика, као и у формирању друштвених и моралних ставова. Употреба дидактичких средстава, према томе, има далеко шири значај него што то у први мах изгледа.
Највише волим да користим групни начин рада због позитивних утицаја наставе на процесе социјализације и формирање колектива, зато што је очигледно да ће у будућности највише те вештине бити потребне при запошљавању. То се и предвиђа у организационим облицима за лиценцирање наставника : „Учење у групама је социјални облик који у великом степену унапређује ученике за самостално учење. На тај начин он одговара захтеву да се у настави обезбеди организационо јединство активног усвајања знања и оптимално развијање способности. Овај облик, више од фронталног, обезбеђује уважавање диференцираних захтева према ученицима и пружа већу могућност за кооперацију, узајамну помоћ и контролу.”
Трудим се да користим савремене образовне технологије, јер употреба ових медија ствара разноврснија, динамичнија, комплекснија знања која су ближа савременим потребама и захтевима. Самим тим, сем рационализације, увођење савремене образовне технологије значајно доприноси и индивидуализацији образовања. Различите технике омогућавају индивидуални рад и напредовање, као и различите прилазе и темпо у раду појединаца. То је управо оно што чини суштину индивидуализације у образовању.
Слажем се са ставом Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да тек у интеракцији између наставника, као организатора дидактичког процеса, и ученика долази до одређених резултата, који се не односе само на ниво наставе, већ и на формирање односа према дидактичком процесу и стицању знања, као и развијања мотивације и ставова уццника у заједничком раду. Ти међусобни односи имају као крајњи циљ стварање промена код ученика у различитим доменима. Промене се састоје у стицању продубљених знања, спретности и вештина, и развијању критичког и стваралачког односа према ономе што се учи, у формирању ставова који подстичу развијање кооперације у раду ученика, као и у формирању друштвених и моралних ставова. Употреба дидактичких средстава, према томе, има далеко шири значај него што то у први мах изгледа.
|
|